Sonja za Politiku: Takmičim se pre svega sama sa sobom

09 мар Sonja za Politiku: Takmičim se pre svega sama sa sobom

Intervju prenesen u celosti:

Pre nego što sam počela da pevam, dugo sam igrala košarku, a taj takmičarski duh me prati i u pevanju.

Nikada nisam nastupala u Beogradu i radovala sam se tome, tako da se početkom februara dogodio moj dvostruki debi, prvi put sam gostovala na sceni Narodnog pozorišta, a istovremeno i prvi put sam pevala Normu. Ova uloga je veoma zahtevna vokalno, ali i dramski. Prepuna je rečitativa u kojima se prepliću snaga i gordost Norme kao lidera, vrhovne sveštenice Druida i Norme kao žene, koja voli, koja je majka, a da to nije smela biti. Ponekad izrazito besna, a ponekad beskrajno nežna – emocionalna paleta ove uloge je toliko velika da je zaista pevački i glumački izazov, kaže sopran Sonja Šarić, umetnica koja uveliko stvara međunarodnu karijeru, a nedavno je oduševila beogradsku publiku pevajući naslovnu rolu u Belinijevoj „Normi”.

Naša sagovornica dodaje da „nebeski lepe legato fraze, koje se smenjuju sa zahtevnim koloraturama zahtevaju veliku vokalnu spremnost:

– S obzirom na to da sam pevala Normu prvi put, dozvoljavam sebi da budem zadovoljna ovim izvođenjem, ali sam sigurna da ću u budućnosti raditi još na finesama koje krije ova partitura. Srećna sam što me je beogradska publika lepo prihvatila i nagradila divnim aplauzom.

Sonja Šarić je završila osnovne i master studije na Univerzitetu za muziku i scenske umetnosti u Manhajmu, u klasi prof. Snežane Stamenković. Na brojnim takmičenjima je osvojila veliki broj nagrada, među kojima se ističu Gran pri „Marija Kalas” u Atini 2017. godine, zatim austrijska „Muzikteaterprajs” u kategoriji za mlade umetnice 2019. za ulogu Leonore u Verdijevom „Trubaduru”. Pripala joj je prošle godine prva, kao i nagrada publike na ćetvrtom Internacionalnom pevačkom takmičenju Eva Marton u Mađarskoj. Posle završenih studija Sonja Šarić je bila član Operskog studija u Gracu. Tu je pored manjih uloga i koncerata zapažena u većim rolama svog faha poput Grofice u Mocartovoj „Figarovoj ženidbi”, Leonore u Verdijevom „Trubaduru”, Madam Korteze u Rosinijevoj operi „Putovanje u Rems”, Nede u operi „Pajaci” Ruđera Leonkavala.

Danas nastupa kao samostalna umetnica u operskim centrima Evrope. Pevala je kao Gerhilde u Vagnerovoj operi „Valkira” u kraljevskoj Koncertgebou dvorani u Amsterdamu, kao i u Nacionalnoj operi u Parizu. Kao Leonora u „Trubaduru” oduševila je publiku u Operi u Lincu, Nacionalnom teatru u Manhajmu i u HNK u Zagrebu. Na uskršnjem koncertu u Baden Badenu svojevremeno je pratila i Berlinska filharmonija. Na festivalu u Salcburgu 2020. godine nastupala je u novoj postavci Štrausove „Elektre”, dok je prošle godine debitovala kao Aida u novoj produkciji SNP u Novom Sadu.

Dok ste uvežbavali Normu da li ste strepeli od čuvene arije „Kasta diva”, koje su pevale velike operske umetnice poput Marije Kalas ili Rene Fleming?

 Priprema ovakve uloge je višegodišnji proces. Osim intenzivnih proba poslednjih nedelja pred nastup u Beogradu, moram da istaknem da sam se sa ovom ulogom susrela još tokom studija, kada sam pevala segmente Norme, a zatim ponovo dok sam bila u operskom studiju u Austriji. Jedna od prvih melodija koje sam naučila iz Norme bila je „Kasta diva”. Ova arija mi nikada nije bila vokalno tehnički teška. Ali je prava umetnost napraviti tu atmosferu molitve, jednostavnost, imati miran dah, a opet hodati po emocionalnoj žici. Naravno da mi je najveći uzor bila Marija Kalas, njena interpretacija Norme je neponovljiva, neprevaziđena, veoma snažna i umetnički tačna. Kod nje svaka reč koju peva ima određenu boju, pa čak i ako ne razumete italijanski, to pevanje vas „dira u srce”. Osim njene Norme, rado slušam Monserat Kabalje i Džoan Saterlend u ovoj ulozi.

Koliko i kako vas je obeležio period studiranja u Manhajmu?

Bila sam u klasi prof.Snežane Stamenković i naš muzički ukus, koji je veoma sličan, njen posvećeni rad na mom glasu i umetnosti i moje poverenje prema njoj i onome čemu me uči, daju rezultate još od samog početka. Ona mi je, kako ja to volim da kažem, muzička majka. U njenoj klasi sam, osim pevanja, naučila sve što je neophodno da se posle studija mogu dobro snaći i u pozorištu i na koncertnoj bini, ali i u pregovorima i organizaciji karijere. Mi smo i danas često u kontaktu, šaljem profesorki snimke, a ona mi sugeriše kako može bolje i lakše, koja uloga je za mene, koja nije.

Koliko su vam brojna priznanja koja ste osvojili pomogla da pronađete svoje mesto u svetu opere?

Pre nego što sam počela da pevam, dugo sam igrala košarku, a taj takmičarski duh me prati i u pevanju. Takmičim se pre svega sama sa sobom. Dajem sebi zadatke, izazove, a jedan od takvih su i velika internacionalna takmičenja. Na mnogo njih sam učestvovala i bila nagrađena. Izazov je tada spremiti repertoar koji je često velik i stilski raznolik, na više jezika, a kada znate da je konkurs za dva meseca, onda brže učite. Sledeći izazov je kada treba da izvedete svoj program pred renomiranim žirijem, velikom publikom, a sve češće i pred celim svetom, jer se takmičenja prenose onlajn. To je veliki pritisak. I kad tu uspem da se pokažem, onda sam srećna. Ako prođem u finale, onda sam još srećnija – pevaću sa orkestrom, što i nije tako često dok ste mlad pevač. Ako ponesem nagradu kući, onda sam najsrećnija! To mi je znak da radim dobro i da treba tako da nastavim. Nagrade su ogromna motivacija ali i obaveza – moram uvek da pevam na svom nivou ili bolje. U septembru prošle godine sam pobedila na takmičenju Eva Marton u Budimpešti, baš pevajući ariju „Kasta diva”, a nisam tada ni slutila da je to bila svojevrsna najava da ću pola godine kasnije otpevati celu ulogu. Mnogo sam radosna što sam debitovala kao Norma i veoma sam zahvalna direkciji Narodnog pozorišta na ukazanom poverenju.

Kako danas vodite svoju karijeru, birate uloge i predstave, kakvi su planovi?

Samostalni umetnik sam od 2019. godine. Slobodno vreme provodim sa najbližima u Novom Sadu i Somboru. Angažmani i uloge uglavnom biraju mene, a ako mi se ponudi nešto što nije baš za moj glas, moram reći ne. Trenutno igram Aidu u Landesteatru u Lincu, uskoro ću u Parizu pevati u produkciji „Elektre” Riharda Štrausa. Očekuje me nekoliko koncerata u zemlji i inostranstvu do kraja godine, i nekoliko izvođenja Verdijevog „Rekvijema”, a ovo delo posebno volim da pevam.

Razgovor vodila Biljana Lijeskić

(Politika, 21. 02. 2022)